O selu
Deronje se prvi put pominje kao naselje 1650. godine. Nalazilo se blizu Bača, koji je u to vreme bio najvažnije utvrđenje na jugu Mađarske.
Prvi stanovnici Deronja naselili su se iz Bača. Došli su u ove krajeve u seobama pod Arsenijem III Čarnojevićem i vode poreklo sa Kosova, iz okoline Vučitrna. Prema poslednjem popisu iz 2002. godine Deronje je imalo 2847 stanovnika.
Nezaobilazni deo Deronja su i salaši, smešteni na aluvijalnoj ravni. Salaša je sve manje, a farmerski način poljoprivredne proizvodnje sve više je prisutan u Deronjama.
 |
 |
Za razliku od mnogobrojnih mesta u našoj zemlji gde se Romi u većini slučaja osećaju nepoželjnima u Deronjama oni predstavljaju ponos sela, jer su ga proslavili svojim muziciranjem širom sveta. U selu se nalazi poseban zaselak Roma – Čerga, za koje kažu da ovde postoji više od sto godina.
Skoro su dobili u naselju struju i vodu. Tu uglavnom žive Romi radnici, dok su bogatiji Romi, uglavnom muzičari, izgradili lepe moderne kuće po selu.
Deronjska Čerga svakako predstavlja atrakciju svojim autentičnim izgledom, koja je zapala za oko i čuvenom reditelju Aleksandru Petroviću, koji je baš u njoj izabrao da snima filmove "Biće skoro propast sveta", "Skupljači perja" i "Seobe".
 |
 |
U selu danas postoji nekoliko tamburaških bandi koje sviraju po svim većim gradovima Srbije ali i Hrvatske gde su oduvek bili traženi. Da je tambura prisutna u svim bitnim trenucima deronjskih tamburaša govori i podatak da se svi Romi - muzičari iz sela, uvek sahranjuju uz zvuke čuvene pesme „Pogledaj me nevernice“. Sahranjen i čuveni basprimaš Đena, poznat kao najveća zvezda čuvene tamburaške bande „Biće skoro propast sveta“ koja je naziv dobila po istoimenom filmu Aleksandra Petrovića.
Njegovo umeće u sviranju svi će još dugo pamtiti. Bio je posebno znan po sviranju «Ševe» staklenom čašom sve dok čaša ne pukne. U odeljku „Deronjska fonoteka“ na stranicama sajta između ostalih možete čuti i pesmu „Pogledaj me nevernice“.
Internet Radio D65
Sponzori Web sajta
